Po drom     Paramicsa

O Bogo

Bešenas but Rom p’ek than. Ivend sas taj nas le kašt, dur phirenas pala kaštende. De ketji kerde, hodj avri tanozinde le Rom, inke maj but Rom gele paša lende. Taj kado sas o maj barvalo ande lende, taj maj zuralo, kodo Bogo. Detehara nas so xan lenge grast aba, taj mukle le avri te xan, le grast. Pašaj Tisza munkle le. Kana munkle le avri, no či rakhen le grasten. Roden le, vi tele vi opre žam, či rakhen le. But Rom gele te roden le, či rakhen le.

Ale jokhar feri o Tara rakhlas le. O Tara e Bogosko phral sas. Kana rakhlas le grasten, aba kote sas o čikoši, o trine jilengo čikoši pašaj Tisza. „No sostar avilan orde, Tara?” – „Aj pala mure grast avilem!” – phenel. „Na pala će grast avilan, hanem avilan te čores khuren!” De kote sas i meneša. „Niči avilem” – phenel –, „hanem avilem te rodav mura grasten!” – „Či igresa katar, či mandar khuren či čoresa taj či ćiren či ligresa, hanem akanak meresa kate! Akanak ande šudav tu ande Tisza! Phandav će punre khetane taj šudap tu ande ande Tisza.” Zuralo manuš sas-am, aba nas-am kecavo zuralo po intrego mento! O čikoši šaj denas leske deš žene.

„No, kesilin paša kodo” – phenel –, „ke mudarav tu!”. – Mišto-j” – phenel –, „mišto-j! Aj muk te cipinav trival ka Dejl.” ’O Dejl’ sarbicka ’Bogo’-j. Le serbura ’Bogo’ phenel leske andi Jugoslavija. „No šaj cipinav?” – „Šaj.” Taj tordjol avri o Roma tcla. Tiszako partot aj cipij. Zurales cipindas: „Bogo!” Či šundas lesko phral. Dur sas. Cipindas po dujto: „Bogo!!” Atunči šundas lokhes. „No muk te phurdav ma ek cera” – phenel. Kana cipindas po trito, aba atunči dikjolas, kana avelas lesko phral. De vi kodo nasul manuš sas, kodo Bogo.

„Aha Roma! Hat kodo sas tuke ćo Dejl? Ćo phral? De akak legalab dujen mudaro! Dujen mudaro!” Kote meg inke miškinde pe, vorbinde variso taj resel kote o Bogo. „De Bogo” – phenel –, „so kerdan?” O čikoši phendas leske. „Le grasten rodal? Kamenas te čoren tume grasten, na le grasten roden tumaren! Hanem akak v’el durj trubuj te meren!” Taj phenel o Bogo peske phraleske: „De, adig mar tu lesa, meg me phurdo ma ’k falato. Xućil tu lesa na dara” – phenel. „Tari!” No, gele khetane, so žanglas gero Tari te kerel? Xućildas les o čikoši. Phagerdas les khetane taj šindas les tele. Či žanglas či te miškij pe. Šindas les tele. De akanak phenel o Bogo le trine ilenge čikošonesa: „Av de” – phenel –, „manca”. Taj gelas lesa. De maj anglal phandas pe perdal trine vicenca o Bogo. „Av Bogo-jam!” Phanglas pe perdal. Kana xućildas les o čikoši jokhar, mindjar šindjilas pe leste ek vica. Ek vica šindjilas pe leste po Bogo. Xućildas les po dujto o Bogo, šindas les tele kade, le čikošes, hodj či te miškij pe či žanglas. Taj las lesko punro hirtelen, vov taj phanglas les ka lesko šero. Taj šudas les ande ando paji. Xućilde les avri le gaže le čikošes. Kana xućilde les avri le gaže, no či tromalas te žal aba o čikoši te örzij le grasten. Niči! Či rakhelas aba grasten, ande dar, ke daralas e Romendar.

Načilas ek berš, duj berš. Taj žal o Bogo ando gav, ivende pale, te mangel khas e grastenge. Taj žal ande ande kirčima, te mangel rakjija te pen. Ande, le gaže pinžarnas les, le Bogos. „Tu san Bogo?” – „Me!” – „Hop!” – taj resel ande o čikoši. „Etvagy Bogo-j! Akak meres!” – phendas. „De!” – „De mišto-j!” – phendas, taj las trin vici pale taj phanglas pre peste, nejve vici. Phende le gaže kote ando gav, te žanla te marel les, te djuzij les tejle, von mangen sogodi, taj ne cera love den les taj khas. Taj gelas taj xućildas pe khethane lesa ande kirčima. Kana xućildas les o čikoši, šaj gindis, tela xućilimo duj vici šindjile pe leste. Taj šindas les ande phuv. Kana šindas les andi phuv, taj mardas les kote keći pe leste reslas. Taj le gaže phendine: „De akanak mišto kerdan leske, Bogo! A mir mardan les. Maj but šoha či azbala tume!” Taj vi vov valotindas, hod maj but šoha Roman č ’azbala.

Jek hirešo tertento katar e Lovara.

Fotó: Traian Vaduva